Уз појам "предност куће у карипском pokeru" иде кратак преглед игре. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без противника за столом. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а све остало решавају анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, зна и где игра највише кошта и када је паметније одустати.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, преко пара, два пара, три исте, кенте, боје и фула, до poker руке, кента боје и краљевске боје. Што је рука јача, позив више плаћа, обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. Многе сале ограничавају највећу исплату, па табела на столу говори више од општег списка. Јака рука доноси много тек кад се дилер квалификује.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са фиксним улогом, најчешће уз прогресивни џекпот. Плаћа се за јаку руку играча, обично од боје навише, независно од дилера, а краљевска боја доноси цео фонд или његов велики део. Пошто су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, осим када фонд нарасте необично високо. Већини играча то је лутрија уз сто, и тако је и треба играти.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.
Око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара, па је разумно пре прве руке одредити када се игра завршава.
Са асом и краљем или бољом руком. Ако дилер нема квалификацију, анте добија један према један, а позив се враћа, и одатле потиче већи део предности куће.