Uz pojam "prednost kuće u karipskom pokeru" ide kratak pregled igre. Karipski poker je igra sa pet karata protiv dilera, bez blefa i bez protivnika za stolom. Iz klasičnog pokera preuzima jedino jačinu ruku, a sve ostalo rešavaju ante, kvalifikacija dilera i tabela isplata. Ko razume ta tri pojma, zna i gde igra najviše košta i kada je pametnije odustati.
Ruke u karipskom pokeru rangiraju se kao u klasičnom pokeru: od najviše karte, preko para, dva para, tri iste, kente, boje i fula, do poker ruke, kenta boje i kraljevske boje. Što je ruka jača, poziv više plaća, obično od jedan prema jedan za par do sto prema jedan za kraljevsku boju. Mnoge sale ograničavaju najveću isplatu, pa tabela na stolu govori više od opšteg spiska. Jaka ruka donosi mnogo tek kad se diler kvalifikuje.
Bonus u karipskom pokeru je sporedna opklada sa fiksnim ulogom, najčešće uz progresivni džekpot. Plaća se za jaku ruku igrača, obično od boje naviše, nezavisno od dilera, a kraljevska boja donosi ceo fond ili njegov veliki deo. Pošto su takve ruke retke, prednost kuće na bonusu je mnogo veća nego na glavnoj igri, osim kada fond naraste neobično visoko. Većini igrača to je lutrija uz sto, i tako je i treba igrati.
Igrač stavlja ante, pa on i diler primaju po pet karata, a jedna karta dilera ostaje otvorena za sve za stolom.
Poziv je ulog dvostruko veći od antea; osnovna strategija kaže da se nastavlja sa parom ili jačom rukom, uz par izuzetaka kod asa i kralja.
Oko pet odsto antea, više nego u većini drugih stonih igara, pa je razumno pre prve ruke odrediti kada se igra završava.
Sa asom i kraljem ili boljom rukom. Ako diler nema kvalifikaciju, ante dobija jedan prema jedan, a poziv se vraća, i odatle potiče veći deo prednosti kuće.